Vodič za srećno morsko prase - od prvog dana do najboljeg druga

Kada u dom stigne malo pahuljasto stvorenje sa okicama koje gledaju sa mešavinom radoznalosti i opreza, mnogi novi vlasnici osete istu strepnju - hoće li se ikada navići na mene? Odgovor se krije u strpljenju, razumevanju i nekoliko proverenih malih tajni koje su godinama prepričavane među ljubiteljima morskih prasića. Jer, iako svaka priča počinje slično, svaki prasac ima svoj tempo i svoj put do poverenja.

U prvim danima ne treba očekivati da će vam životinjica odmah skočiti u krilo. Dešava se da a jako malo leti jedino kada je živčan kada hoće da jede pa se onda uspravi i sve što mu se zakači za šapice opadne po podu - ali to se lako pokupi. Nema razloga za brigu, soba neće izgledati kao štala, a uz dobru podlogu i redovno održavanje sve ostaje pod kontrolom.

Jedno od ključnih pitanja jeste smeštaj. Mnogi se dvoume između akvarijuma i klasičnog kaveza. Iskustva govore da je pristojan kavez ti je oko 3000 dinara i da je to ulaganje koje se višestruko isplati. Kavez obezbeđuje protok vazduha, dok akvarijum - osim što štiti od promaje - leti može da postane zagušljiv. Zato se preporučuje kavez koji se otvara napred i omogućava prasetu da samo izlazi i ulazi, čuvajući tako osećaj sigurnosti.

Zlatno pravilo pripitomljavanja glasi: hrana je put do srca. I zaista, hrana ljubav na stomak ulazi. To nije fraza, već način na koji maleni glodar uči da je vaša blizina nešto prijatno. Uzmite kavez koji se otvara ka napred, spustite ga na pod i pustite da malisa sam ulazi i izlazi po ćefu, bez diranja. Kada izađe, mami ga hranicom - komadićem jabuke, svežim krastavcem ili listom zelene salate - i polako ćete videti kako strah nestaje.

Ono što sledeće oduševi svakog vlasnika jeste trenutak kada prasence prvi put skoči u krilo po poslasticu. Tada ga treba maziti, ali pažljivo i kratko - ne treba da ga maziš dugo, samo par minuta koliko ti on dozvoli. Kako poverenje raste, tako će i samo tražiti nežnost. Neka iskustva pokazuju da se životinjica već posle nekoliko dana opušta i dopušta sve duže maženje. Neki čak nauče da ceo dan provode pušteni po sobi, a u kavez se vraćaju isključivo da obave nuždu i odmore - sigurna kuća ostaje mesto gde se osećaju zaštićeno.

Jedna od najvedrijih pojava koja prati srećnog praseta jeste takozvani popcorn. To su oni skokići nalik kokicama, praćeni cikanjem i trčkaranjem, koji nemaju nikakve veze sa strahom - upravo suprotno, znak su čiste radosti. Kada prasac pravi popcorn, to je jasan signal da je opušten i da uživa u prostoru. Vlasnici često primete da se ovo ponašanje javlja posle kupanja, dok trčkara po svežem peškiru, ili ujutru, kada očekuje doručak.

Iako su druželjubivi, morski prasići imaju svoje fazne strahove i navike. Nije retkost da u početku beže i na sam pogled, a kamoli na dodir. Neki prolaze kroz period od bezmalo mesec dana prilagođavanja, kada im treba vremena da shvate da ruka koja ih hrani nije pretnja. Ključno je ne čini ništa na silu. Svako izvlačenje iz kaveza, nasilno podizanje ili jurenje po sobi samo će produbiti strah. Zato se savetuje da se prasac nikada ne vadi direktno iz njegovog skrovišta; bolje je sačekati da sam izađe i onda ga polako navikavati na prisustvo i glas vlasnika.

Priča o uspešnom pripitomljavanju uvek uključuje priču. Glas, meki ton i svakodnevno obraćanje prave veliku razliku. Životinjica se navikava na zvuke domaćinstva - televizora, muzike, koraka - i ubrzo počinje da razlikuje članove porodice. Neki prasići počnu da ciče čim čuju šuštanje kese sa hranom, a vremenom nauče i kada je vreme za obrok. Oni postaju mali satovi, a cvokotanje zubićima ili lupanje pojilicom jasno stavljaju do znanja da je činijica prazna.

Ishrana je tema koja stalno izaziva pitanja. Osnovu čini kvalitetna hrana u peletima, obogaćena vitaminom C, jer ga organizam morskog praseta ne proizvodi samostalno. Sveže seno mora biti dostupno uvek - ono pomaže probavi i trošenju zubića. Uz to, gotovo svi prasići obožavaju raznovrsno povrće i voće: najviše uživaju u šargarepi, krastavcima i jabukama, a često se obraduju i parčetu paradajza, breskve ili lubenice (s tim da se lubenica daje umereno, jer može izazvati nadimanje). Salata, cvekla, listovi maslačka, paprika - sve su to namirnice koje u malim količinama čine obrok zanimljivijim, a životinjicu sitom i zadovoljnom.

Postoji par stvari koje treba izbegavati. Mlečni proizvodi, slatkiši i masna hrana namenjena ljudima nisu pogodni za njihov osetljiv digestivni sistem. Upotreba plazme, keksa ili čokolade može dugoročno da ugrozi zdravlje. Umesto toga, povremeno se može dati specijalna poslastica iz prodavnice za kućne ljubimce, ali i tu je mera najbitnija.

Kupanje je još jedna česta nedoumica. Morsko prase ume da bude uredno, ali dugodlaki primerci zahtevaju povremeno kupanje jer im se dlaka prlja mokrenjem i izmetom. Za kratkodlake je dovoljna mlaka voda, eventualno šampon namenjen glodarima, ili, po savetu iskusnih, razblaženi medicinski šampon koji se može nabaviti u apoteci. Nakon kupanja obavezno sledi brisanje mekim peškirom i sušenje dalje od promaje. Naročito leti, kupanje može da bude osveženje - pod uslovom da prostorija nakon toga nije rashlađena klimom i da životinjica nije izložena naglim temperaturnim razlikama.

Što se tiče zdravlja, vlasnici često primete povremene krmeljke u očima. Ponekad je to samo reakcija na prašinu ili suv vazduh, ali ako se javlja i gubitak dlake oko očiju, potrebno je konsultovati veterinara. U svakom slučaju, redovno čišćenje kaveza, sveža voda i adekvatna ishrana su najbolja prevencija. Nokti takođe zahtevaju negu; ukoliko ih prasac sam ne skraćuje dovoljno trčanjem, mogu se pažljivo potkresati makazicama, uz obaveznu pomoć druge osobe koja će ga umiriti.

Jedna od najlepših stvari kod ovih malih ljubimaca jeste njihova sposobnost da stvaraju rutine. Mnogi nauče da sam ulazi i izlazi iz kaveza, da se odaziva na glas, pa čak i da zalazi pod sto gde im je uređeno mesto za odmor. Vlasnici često pričaju kako se njihov ljubimac parkira pored kreveta, kako prati ukućane iz sobe u sobu, ili kako se posle kupanja razmazuje u peškiru poput prave male bebe. Neki čak postanu toliko privrženi da ližu ruku svom čoveku - to je znak bliskosti i verovatno način da istraže ukus soli sa kože.

Da li je bolje uzeti jedno ili dva praseta? U prirodi su to društvene životinje, pa im društvo sopstvene vrste izuzetno prija. Dva mužjaka iz istog legla uglavnom se slažu, ali kombinovanje odraslih nepoznatih jedinki može biti izazov. Ženke su po pravilu mirnije, ali se pare brzo i lako, pa je potrebno dobro razmisliti da li ste spremni na leglo. Mnogi vlasnici su se odlučili za par istog pola i uz strpljenje uspeli da ih združe. Kada se jednom upoznaju, njihovo međusobno dozivanje, zajedničko spavanje i popcorn trke unose potpuno novu radost u dom.

Posebna pažnja posvećuje se i postavljanju kaveza. Pored dimenzija, bitno je da se on ne nalazi na promaji ili blizu radijatora. Mnogi su pribegli kreativnim rešenjima: oblaganje bočnih strana providnom fasciklom smanjuje razbacivanje piljevine, a postavljanje peškira na pod kaveza olakšava održavanje i pruža mekoću. Uz malo truda, kavez postaje funkcionalan mali stan u kojem će prasac rado boraviti i kada su vratanca otvorena.

Ne postoji univerzalan recept za pripitomljavanje - svako prase je priča za sebe. Neko je mirno još u radnji, pa već prvog dana dozvoljava da ga uzmete u ruke. Drugo je u početku nalik malom đavolčetu, pa skakuće kao kengur i beži na svaki šum. Ali iskustva pokazuju da se mnogo toga postiže hranom i mirnim okruženjem. Na kraju, taj mali stvor nauči da vas čeka ujutru, da se penje uz ivicu kaveza i da se smesti u vaše krilo bez imalo straha. I baš kada pomislite da ste sami krili, shvatite da je u vašem životu pronašao svoje mesto kao ravnopravan, drag i neobično duhovit član porodice.

Tokom toplih dana valja misliti i na rashlađivanje. Iako nije dobro da se kavez nalazi direktno pod klima uređajem, zavesa, roletna ili prirodna hladovina pomažu da prostorija ostane prijatna. Neki prasići uživaju da provedu vreme na terasi ili u dvorištu, ali uvek pod nadzorom i na mestu gde ne mogu da se izgube ili da ih napadnu druge životinje. Dok jedni vlasnici prave male ograđene letnjikovce, drugi svoje ljubimce iznose samo u naručju, prateći ih dok njuškaju travu. Jer i pored sve pažnje, radoznalost ovih malih stvorenja ume da bude jača od njihove procene opasnosti.

Posebnu toplinu unose priče o suživotu sa mačkama i psima. Neki prasići postanu toliko opušteni da dele ležaj sa mačkom, a dok se pas i prase upoznaju, tu je potrebna velika doza opreza i postepenog navikavanja. Srećom, uz dobru procenu karaktera ostalih ljubimaca, neretko se dese prijateljstva koja izgledaju neverovatno. S druge strane, mnogi vlasnici su primetili da njihov prasac, kada se oslobodi, postane mali šef - zauzima svoj omiljeni ćošak, odguruje ruku kada mu je dosta maženja, a čak i ukućane podseća na red kada kasni doručak.

Higijena kaveza je svakodnevni ritual. Piljevina se menja čim postane vlažna, a mnogi su prešli na kombinaciju malog sloja piljevine u jednom uglu (tamo gde obavlja nuždu) i peškirića za spavanje. Takav sistem je čistiji, štedi materijal, a prasiću je udobnije. Peškiri se peru i menjaju na svakih dan-dva, a prostirka ispod kaveza se redovno usisava. S vremenom, životinjica usvoji ove prostore i zaista ih poštuje - često vas iznenadi time što se vrati u kavez baš zato da ne bi napravila nered po sobi.

Kada je reč o troškovima, oni nisu zanemarljivi, ali su podnošljivi. Pored početne investicije u kavez (oko 3000 dinara), hrana na mesečnom nivou košta približno 300 do 500 dinara, uz povremene poslastice i seno. Veterinarski pregledi, ako zatrebaju, predstavljaju dodatni trošak. Zato je pre nabavke dobro razmisliti o svim aspektima budućeg suživota - ko će hraniti ljubimca tokom odsustva, kako ga transportovati, gde će boraviti dok ste na letovanju. Ipak, ono što se dobija zauzvrat - društvo, radost i smeh - prevazilazi svaku cifru.

Transport je još jedna važna stavka. Plastični transporteri su dostupni u većini pet shopova i kreću se u rangu od oko 2000 do 2500 dinara. Neki vlasnici se odlučuju i za improvizovane torbe od čvrstog kartona ili platna, ali je najbolje imati namenski transporter sa rešetkama za ventilaciju. Na taj način, odlazak kod veterinara ili kraći put ne predstavljaju nepotreban stres. Ipak, izbegavajte šetnje po najvećoj vrućini i nikada ne ostavljajte praseta u zatvorenom automobilu na suncu.

Morski prasac ne traži mnogo - tek malo pažnje, rutinu, ukusnu hranu i mekan kutak za spavanje. A uzvraća na način koji je teško opisati rečima. Njegovo prisustvo smiruje, a svakodnevni mali rituali - od cikanja pred doručak do popcorna posle kupanja - postaju sastavni deo dana. Zato ne treba odustati prvih nedelja, nego upravo suprotno: mami ga hranicom, pusti da malisa sam ulazi i izlazi, pričaj mu i poštuj njegov tempo. Jer kada jednom oseti da je u sigurnim rukama, taj mali stvor ume da postane najveći prijatelj koji se smešta u krilo, liže ruku i svojim tihim načinom kaže - hvala što si tu.