Sve što treba da znate pre nabavke papagaja: Tigrice, nimfe, aleksandri i druge vrste

Sve što treba da znate pre nego što nabavite papagaja: Vodič za buduće vlasnike

Papagaji su fascinantna bića koja unose radost, boju i živost u svaki dom. Međutim, pre nego što se odlučite na ovaj korak, važno je razumeti da ove ptice nisu samo ukras - one su inteligentni, emotivni i često vrlo zahtevni ljubimci. Razgovori na forumima ljubitelja ptica otkrivaju mnoštvo dilema, izazova i predivnih trenutaka koje donosi život sa papagajem. U ovom tekstu pokušaćemo da obuhvatimo najvažnije aspekte: od izbora vrste, preko pripitomljavanja i ishrane, pa sve do rešavanja problema sa prašinom, perjem i održavanjem kaveza.

Da li je papagaj pravi ljubimac za vas?

Mnogi budući vlasnici zamišljaju idiličnu sliku: ptica im sedi na ramenu, mazi se, priča i ne pravi nikakav nered. Realnost je, međutim, nešto drugačija. Papagaji - čak i oni manji poput tigrica i nimfi - stvaraju određenu količinu prašine i krša. Perje leti na sve strane, semenke se razbacuju po podu, a kad dođe vreme mitarenja, mogli biste slobodno napraviti jastuk od onoga što pokupite. Iskusni vlasnici često u šali kažu da po ceo dan idu sa ručnim usisivačem, a neki su kupili posebne male usisivače upravo zbog svojih pernatih prijatelja. Prema tome, spremnost na svakodnevno čišćenje je apsolutno neophodna.

Ono što takođe treba imati na umu jeste da papagaji nisu igračke. To su živa bića sa svojim karakterom, potrebama i osećanjima. Mnoge ptice su izuzetno osetljive na promene, na nedostatak pažnje, na usamljenost. Dešava se da papagaj koji je godinama bio pitom i umiljat odjednom postane povučen, pa čak i agresivan, ukoliko oseti ljubomoru ili zapostavljenost. Nije retkost da ptica koja je vezana za jednu osobu ne dozvoljava drugim ukućanima da joj priđu, pa čak i napada one koji pokušaju da se približe njenom omiljenom čoveku.

Odabir vrste: Tigrica, nimfa, aleksandar ili nešto treće?

Kada je reč o izboru, najpopularnije vrste za kućne ljubimce su svakako tigrice (Melopsittacus undulatus) i nimfe (Nymphicus hollandicus). Tigrice su male, živahne, relativno jednostavne za negu i mogu naučiti nekoliko reči ili melodičnih zvukova. Nimfe su nešto veće, prepoznatljive po svojoj ćubi koja jasno pokazuje njihovo raspoloženje, i iako nisu velike pričalice, mogu naučiti da imitiraju zvižduke i poneku reč. Zanimljivo je da nimfe spadaju u porodicu kakadua i vode poreklo iz Australije, baš kao i tigrice.

Za one koji traže pravu malu pričalicu, mali aleksandar (Psittacula krameri) često se spominje kao odličan izbor. Ove ptice su poznate po svojoj sposobnosti govora i relativno lakom pripitomljavanju, naročito ako se uzmu kao mlade. Nisu ni previše velike ni premale, što ih čini pogodnim za stanove. Ipak, treba biti svestan da i one, kao i svi papagaji, prave priličnu prašinu mašući krilima. Postoji i nešto što se oslobađa iz njihovog perja, sitne čestice koje mogu biti iritantne, pa se ne preporučuju za domaćinstva sa malom decom ili osobama sa respiratornim problemima.

Pored ovih, tu su i rozenkolisi, poznati kao lovebirds, koji su izuzetno druželjubivi i često se veoma vežu za svog vlasnika. Oni su pravi akrobati, vole igračke, loptice, penjalice i mogu biti izvor beskrajne zabave. Agapornis personata, sa svojom upečatljivom bojom, još je jedna vrsta koja se sve češće sreće. Ove ptice su aktivne dvadeset četiri sata dnevno, sedam dana u nedelji, kako bi neko rekao, i ničega se ne boje. Ako se odlučite za ovu vrstu, obavezno potražite ručno hranjenu jedinku - to će vam znatno olakšati proces zbližavanja.

Pitanje koje svi postavljaju: Kako pripitomiti papagaja?

Proces pripitomljavanja je nešto što zahteva ogromno strpljenje i upornost. Nije realno očekivati da će vam tek kupljena ptica odmah sama sletati na ruku ili rame. Mnoge ptice se u početku tresu, stoje ukopane na jednoj grančici po ceo dan i ne žele da izađu iz kaveza. To je potpuno normalno. Stručnjaci i dugogodišnji vlasnici savetuju da se ptica prvih nekoliko nedelja ostavi na miru, da se navikne na novi dom, zvukove i ljude oko sebe. Nikako je ne treba na silu vaditi iz kaveza ili juriti po sobi - to može izazvati traumu i nepoverenje.

Postepeno, možete početi da joj se približavate, da joj pričate nežno i umiljato po petnaest do dvadeset minuta dnevno. Ruke u početku držite iza leđa ili u džepovima, kako bi se navikla na vašu blizinu bez straha. Kad se malo opusti, možete pokušati da joj ponudite omiljenu poslasticu - proso, semenke suncokreta ili komadić jabuke - kroz rešetke kaveza ili sa dlana. Postoji i trik sa hranilicom: uveče, oko devet sati, sklonite hranu, a zatim joj ujutru ponudite hranu sa svog prsta. Ptica će, vođena glađu, brže savladati strah i početi da vam veruje.

Važno je napomenuti da svaka ptica ima svoj karakter. Neke su namćoraste i baksuzne, kako to vlasnici od milja vole da kažu, pa im treba mnogo više vremena. Druge su pak radoznale i zaigrane, pa se brzo opuste. Neke će vas obožavati, sedeti vam na ramenu, spavati pored vas, pa čak i ljubomorno braniti od drugih ukućana. Druge pak nikada neće voleti da ih mazite rukom, ali će zauzvrat uživati u vašem društvu, razgovoru i zajedničkim obrocima.

Da li papagaji zaista pričaju?

Ovo je verovatno jedno od prvih pitanja koje zainteresovani postavljaju. Odgovor je: neke vrste mogu naučiti da govore, ali to nije zagarantovano. Mužjaci tigrica su poznati po tome što mogu da nauče nekoliko reči, pa čak i čitave melodije. Naravno, neće svi biti pričljivi - neki će ceo život samo cvrkutati i to je to. Nimfe ređe imitiraju reči, ali zato mogu da zvižde kao pravi mali majstori. Postoje snimci nimfi koje su savršeno naučile temu iz serije ili neku popularnu melodiju, pa čak i zvuk poruke sa mobilnog telefona. Mali aleksandri su, s druge strane, prave pričalice i uz malo truda mogu imati popriličan fond reči.

Učenje govora zahteva strpljenje, ponavljanje i pozitivno potkrepljenje. Nema garancije da će vaša ptica progovoriti, ali ako to učini, biće to jedno od najslađih iskustava koje možete zamisliti. Naročito kad vas ujutru probudi sa "ćiju ćiju" ili kad sama sebi tepa po imenu. Ima nečeg neverovatno dirljivog u tim malim glasićima.

Ishrana: Šta sme, a šta ne sme da jede?

Pravilna ishrana papagaja je ključna za njihovo zdravlje i dugovečnost. Osnovu ishrane čine semenke - proso, sirak, suncokret i razne mešavine namenjene određenoj vrsti. Međutim, ishrana mora biti raznovrsna. Voće i povrće je obavezan dodatak: jabuke, šargarepe, zelena salata, pa čak i poneko parče narandže. Treba biti oprezan sa nekim namirnicama: hleb, so, čokolada, mlečni proizvodi i kupus nisu preporučljivi. Hleb može dovesti do tumora, so je otrovna, a kupus može izazvati dijareju. Što se tiče mleka, papagaji ne mogu da svare laktozu, pa je najbolje izbegavati ga.

Zanimljivo je da neke ptice vole ljute papričice, pa čak i beli luk. Iako ovo možda zvuči čudno, postoje vlasnici čiji papagaji bukvalno kradu ljute feferone iz činije i jedu ih sa užitkom. Ipak, ne treba im davati začinjenu ljudsku hranu, ma koliko oni navaljivali. Takođe, obavezno im obezbedite sipinu kost - ona služi za održavanje kljuna i kao izvor kalcijuma. Neke ptice je obožavaju i pojedu je celu za dvadeset četiri sata, dok je druge potpuno ignorišu.

Jedan od čestih problema je izbirljivost. Neki papagaji će jesti samo suncokret, a proso i sve ostalo će zaobilaziti. To je nešto na šta treba obratiti pažnju, jer ishrana bazirana samo na suncokretu može dovesti do gojaznosti i masne jetre. Potrebno je navikavati ih na raznovrsnu hranu od malih nogu, strpljivo im nudeći nove namirnice. Ponekad je dovoljno da im se nova hrana ponudi ujutru, kad su najgladniji, ili da im se izrenda i stavi na prst kako bi je doživeli kao poslasticu.

Kavez, igračke i održavanje: Prašina, perje i svakodnevni nered

Kavez za papagaja treba da bude dovoljno veliki da bi ptica mogla da raširi krila i da se pentra. Bolje je izabrati veći nego manji, jer će se ptica u većem kavezu osećati sigurnije i imati više prostora za kretanje. Unutrašnje prečke, ljuljaške, merdevine i igračke su neophodni za fizičku i mentalnu stimulaciju. Mnogi vlasnici prave igrališta od prirodnog drveta, najbolje vrbe, jer papagaji obožavaju da grickaju sve što im dođe pod kljun. To je ujedno i način da im se skrene pažnja sa nameštaja, kablova i drugih stvari koje ne bi trebalo da uništavaju.

A propos uništavanja, papagaji su mali demolitori. Grickaju knjige, daljinske upravljače, olovke, minduše, okvire za slike, ivice ormara, pa čak i kablove. Zato je veoma važno da se prostorija u kojoj borave obezbedi. Nije retkost da ptica oguli kljunom belu boju sa žica kaveza, polomi hranilicu ili pojilicu, iskida ogledalce i potpuno uništi sve što joj se nađe na putu. To je njihov način istraživanja sveta i ne treba im to uzimati za zlo - one su jednostavno takve.

Ono što će svakog novog vlasnika verovatno najviše iznenaditi jeste količina nereda koju ove male ptice mogu da naprave. Semenke lete na sve strane dok jedu, perje se raspršuje kod svakog mahanja krilima, a kad je mitarenje u toku, situacija je još intenzivnija. Neki vlasnici koriste poseban pesak na dnu kaveza koji upija vlagu i olakšava čišćenje, dok drugi jednostavno postavljaju papirne ubruse koje menjaju svakog dana. Takođe, postoje i pelene za ptice - što zvuči simpatično i pomalo smešno - koje su osmislili ljudi čiji su papagaji stalno pušteni iz kaveza i ne žele da obavljaju nuždu svuda po kući. Istina, nije ih lako navući na to, ali uz dovoljno strpljenja i poslastica, može se postići.

Zdravlje i veterinar: Kada je vreme za brigu?

Papagaji su izuzetno osetljive životinje. Promaja, nagla promena temperature, loša ishrana ili stres mogu vrlo brzo dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju: gubitak apetita, tromost, naduvano perje, otežano disanje, promene u izgledu izmeta, kao i svako neuobičajeno ponašanje poput povlačenja na dno kaveza ili čupanja perja.

Jedan od najvećih izazova sa kojim se vlasnici susreću jeste nedostatak specijalizovanih veterinara za ptice. Mnogi veterinari, nažalost, imaju stav da se ptica od petsto dinara ne isplati lečiti i da je lakše kupiti novu. To je, naravno, potpuno pogrešno i surovo. Papagaji nisu samo "ptice" - oni su članovi porodice. Vezanost koja se razvija između čoveka i njegove ptice je neverovatno jaka, baš kao i sa psom ili mačkom. Zato je važno pronaći veterinara koji ima iskustva sa malim životinjama i koji će sa pažnjom i ljubavlju pristupiti lečenju.

Česti problemi uključuju prerastanje kljuna, naročito kod starijih ptica koje su prestale da koriste sipinu kost. U takvim slučajevima kljun može toliko da poraste da počne da se zabija u vrat ptice. Neki vlasnici su naučili da sami skraćuju kljun običnom grickalicom za nokte, ali se to ipak preporučuje samo onima koji znaju šta rade, jer postoji opasnost od povrede nerva i krvarenja. Ako primetite da vaš papagaj ima problema sa kljunom, obavezno ga odvedite veterinaru.

Takođe, čupanje perja može biti znak stresa, dosade, usamljenosti ili zdravstvenih tegoba. Neke ptice same sebe povređuju iz tuge, naročito ako su vezane za jednu osobu i osete da ta osoba posvećuje pažnju nekom drugom - bilo da je u pitanju drugi papagaj, pas ili mačka. Takve situacije često završavaju tragično, pa je važno obratiti pažnju na emocionalno stanje svoje ptice.

Život sa drugim ljubimcima: Pas, mačka i papagaj pod istim krovom

Mnogi ljudi se pitaju da li je moguće držati papagaja zajedno sa psom ili mačkom. Odgovor je: može, ali uz veliki oprez. Ima slučajeva gde se mačka i papagaj odlično slažu, pa čak i spavaju zajedno u istom kavezu. Međutim, to nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo. Postoje i mnogo tužnije priče o psima koji su lovili ptice, ili o mačkama koje su ih povredile. Ako već imate psa ili mačku, pticu nikada ne ostavljajte samu sa njima bez nadzora.

Zanimljivo je kako se dinamika u kući menja kada u nju uđe papagaj. Neki psi su toliko ljubomorni da se povlače i duriju, dok druge životinje prihvataju novog člana sa radoznalošću. Papagaji su, s druge strane, često ti koji preuzimaju ulogu gazde u kući. Nije retkost da ptica teroriše mačku, sleće joj na leđa, kljuca je po glavi ili joj jednostavno ne dozvoljava da se približi. Ima nečeg zaista komičnog u prizorima gde mali papagaj rasteruje mnogo veće životinje.

Razmnožavanje i pol: Mužjak ili ženka?

Određivanje pola kod papagaja nije uvek jednostavno. Kod tigrica, boja iznad kljuna može biti pokazatelj: plava oznaka obično znači mužjaka, dok svetlija, matirana ili braonkasta ukazuje na ženku. Međutim, postoje izuzeci, naročito kod lutino mutacija. Kod nimfi je još teže - mužjaci obično imaju jarko narandžaste obraze i više pevaju, dok su ženke mirnije i imaju sitne tačkice ispod repa i krila. Ipak, jedno je sigurno: ženke će nositi jaja čak i ako nemaju mužjaka. Ta jaja neće biti oplođena, pa ih treba uzeti nakon što ih snese svih pet ili šest, kako ne bi upala u beskrajni ciklus nošenja i iscrpela se.

Ako planirate da sparite svoje ptice, potrebno je obezbediti im kućicu za gnežđenje, mir i mrak. Nije retkost da se dogodi da ženka odbaci mužjaka ili da dođe do sukoba. Zato je najbolje držati ih u kavezu sa pregradom dok se ne naviknu jedno na drugo, pa tek onda skinuti rešetku. Mnogi vlasnici su se iznenadili kada su nakon godinu dana "mužjak" sneli jaje - dešava se i to.

Putovanje sa papagajem: Da ili ne?

Papagaji nisu ljubitelji putovanja, ali ponekad nemamo izbora. Ako morate negde da otputujete, a nema ko da čuva vašu pticu, možete je povesti sa sobom. Transport u automobilu može biti stresan, ali uz nekoliko mera predostrožnosti može proći sasvim u redu. Kavez pokrijte krpom ili ćebetom kako biste smanjili stres, osigurajte ga da se ne pomera tokom vožnje, i pravite pauze na svakih sat ili dva. Neke ptice čak i pevaju tokom putovanja, što je dobar znak da im nije previše neprijatno.

Mnogo je gore ostaviti pticu samu na duže vreme, jer one to izuzetno teško podnose. Čak i ako neko dolazi da ih hrani svaki drugi dan, one mogu upasti u depresiju, prestati da jedu, početi da čupaju perje ili, u najgorem slučaju, uginuti od tuge. Zato je uvek bolje povesti ih sa sobom.

Svakodnevni rituali i male radosti

Život sa papagajem je pun smeha, nežnosti i nezaboravnih trenutaka. Jutarnje buđenje uz cvrkut, ptica koja vam krade hranu iz tanjira, kupanje u činiji sa vodom pa prskanje svega u krugu od tri metra, zajedničko dremež na kauču, pa čak i ljubomorni ispadi kada pričate telefonom - sve su to male stvari koje čine život sa ovim stvorenjima tako posebnim.

One nas uče strpljenju, posvećenosti i bezuslovnoj ljubavi. Nije ih lako odgajati, zahtevaju mnogo pažnje i brige, ali ono što pružaju zauzvrat je neprocenjivo. Bilo da se radi o tigrici koja nauči da kaže "ptičice", nimfi koja vas prati u stopu po kući, ili malom aleksandru koji vam sedi na ramenu dok spremate ručak - svaka od njih ima svoju jedinstvenu ličnost i svoj način da vam ulepša dan.

Na kraju krajeva, najvažnije je zapamtiti da papagaj nije ukras. On je živo biće koje oseća, voli, pati i raduje se. Ako ste spremni da mu pružite dom pun ljubavi, strpljenja i razumevanja, dobićete prijatelja za ceo život - ili bar za narednih deset, petnaest, pa i više godina, koliko ove divne ptice mogu da požive. I ne zaboravite: kada vam sledeći put sleti na glavu dok jedete i pokuša da vam gurne kljun u kašiku, setite se da je to samo njegov način da vam kaže: "Tu sam, volim te, i šta ima da se klopa?"

Ovaj tekst je nastao na osnovu višegodišnjih razgovora i iskustava ljubitelja papagaja, sa ciljem da pomogne budućim vlasnicima da donesu informisanu odluku i što bolje se pripreme za dolazak novog pernatog člana porodice.