Stojite pred jednom od najvažnijih odluka u životu, a u glavi vam je potpuni haos. S jedne strane, čujete kako je diploma jedina sigurnost, a sa druge, gledate gomilu ljudi sa završenim fakultetima koji rade poslove van struke ili sede na birou. Pitanje „šta upisati“ postaje noćna mora, naročito kada pokušavate da pomirite ono što volite, ono u čemu ste dobri i ono što vam može doneti pristojan život. Ovaj tekst je nastao upravo za sve one koji se osećaju izgubljeno, koji su možda već pogrešili jednom, koji strahuju da su izgubili dragoceno vreme ili koji jednostavno ne znaju kako da se odluče između nekoliko potpuno različitih oblasti.

Kroz razgovor sa brojnim mladim ljudima, analizu tržišta rada i iskustva onih koji su već prošli kroz slične dileme, pokušaćemo da damo jednu realnu, neuljepšanu sliku. Nema ovde magičnih rešenja, ali postoje principi koji vam mogu pomoći da donesete informisanu odluku i prestanete da se vrtite u krug.

Mit o sigurnoj diplomi i zašto vas plaše

Generacijama unazad slušamo mantru: „Bez fakulteta si niko i ništa“. Međutim, realnost današnjeg vremena je potpuno drugačija. Nekada je diploma zaista garantovala posao, danas ona često predstavlja samo uslov za razmatranje, ali retko kada konačnu garanciju. Svedoci smo paradoksa da visokoobrazovani ljudi muku muče da pronađu zaposlenje, dok sa druge strane, dobri majstori, programeri bez formalnog obrazovanja ili preduzetnici ostvaruju zavidne rezultate. To ne znači da treba odustati od formalnog obrazovanja, već da na njega treba gledati kao na alat, a ne samo kao na papir koji se uramljuje.

Mnogi mladi ljudi upadaju u zamku razmišljanja da postoji lista „profitabilnih“ fakulteta i da je dovoljno jednostavno izabrati jedan sa vrha. Listaju se forumi, slušaju saveti rodbine, a onda se upisuje nešto što obećava siguran posao. Problem nastaje kada se nakon prve godine shvati da je gradivo potpuno neinteresantno, da su predmeti naporni i da se jedva čeka kraj predavanja. Upravo tada dolazi do krize, pada motivacije, obnavljanja godina i na kraju, do osećaja potpune izgubljenosti.

Jedna od najčešćih grešaka je slepo verovanje u to da će potražnja za određenim zanimanjima ostati ista za četiri, pet ili deset godina. Tržište rada se menja neverovatnom brzinom. Zanimanja koja su danas deficitarna, za nekoliko godina mogu biti prezasićena. Uzmimo za primer farmaceute: do pre nekoliko godina bili su izuzetno traženi, da bi danas sve veći broj diplomaca konkurisao za ograničen broj radnih mesta u apotekama i laboratorijama. Slična situacija je i sa pravnicima, ekonomistima, pa čak i lekarima. To ne znači da od ovih profesija nema hleba, već da samo oni najuporniji, najbolji i najsposobniji uspevaju da se izbore za dobru poziciju.

Afiniteti, talenat i realnost: Kako pronaći balans

Kada nekog pitaju čime bi voleo da se bavi, često se dobije odgovor: „Nešto kreativno“ ili „Da radim sa ljudima“. To su preširoke kategorije da bi se na osnovu njih donela odluka o izboru fakulteta. Potrebno je dublje kopanje. Postavite sebi pitanje: Kako izgleda moj idealan radni dan? Da li je to jutro uz kafu i rad na računaru u miru, ili je to dinamična komunikacija sa klijentima, rešavanje problema u hodu? Da li volite da analizirate podatke i tragate za greškama, ili više uživate u stvaranju nečeg opipljivog?

Profesionalna orijentacija je koristan alat, ali često daje samo okvirne smernice. Mnogi su otišli na testiranje i dobili rezultate koji ih nisu zadovoljili ili im nisu razjasnili dilemu. To se dešava jer testovi mere sklonosti i sposobnosti u datom trenutku, ali ne uzimaju u obzir vašu unutrašnju motivaciju i strast. Neko može imati afinitet za matematiku, ali ako ga ta oblast ne ispunjava, teško da će biti srećan provodeći sate i sate rešavajući složene jednačine. Ipak, ovi testovi mogu biti odlična polazna tačka, naročito ako ste potpuno izgubljeni.

Postoji zabluda da ljubav prema određenoj oblasti znači da će studiranje biti lako. To nije tačno. I ono što volite može biti izuzetno teško i zahtevno. Razlika je u tome što ćete lakše podneti neprospavane noći i stres kada znate da radite na nečemu što vas istinski zanima. Ljudi često kažu: „Volim jezike, upisaću filološki“. Ali da li vole i gramatiku, istoriju jezika, književnost i sve ostale segmente koje jedan takav fakultet nosi? Da li su spremni da uče o francuskom dorčku majstora iz 18. veka, samo da bi položili ispit? Studiranje nije samo bavljenje onim što volite, već i savladavanje ogromne količine teorije i često suvoparnih činjenica koje su neophodne za temeljno znanje.

Kada ste već pogrešili: Kako prevazići strah od izgubljenih godina

Jedan od najčešćih razloga za osećaj panike je osećaj da ste već izgubili godinu ili dve. Upisali ste nešto što ne volite, obnovili godinu, sada gledate kako vaši vršnjaci završavaju, a vi ste i dalje na početku. Ovo je trenutak kada mnogi odustanu od fakulteta u potpunosti ili upišu bilo šta, samo da bi „imali nešto“. Ovo je najopasniji trenutak za donošenje odluke.

Istina je da godine provedene na pogrešnom mestu nisu uzaludne. One su vas naučile šta ne želite, šta ne možete da podnesete i na koji način ne funkcionišete. To je dragoceno iskustvo koje mnogi vaši vršnjaci koji su upisali „pravi“ fakultet iz prve možda nikada neće steći. Oni će možda tek sa 30 godina shvatiti da su ceo život proveli u pogrešnoj struci, dok vi tu spoznaju imate već na početku. Gubitak od godinu ili dve u odnosu na čitav radni vek je zaista zanemarljiv.

Finansijska situacija često dodatno komplikuje stvari. Mnoge porodice jednostavno ne mogu da priušte višegodišnje studiranje, obnavljanje godina ili plaćanje školarine. U takvim okolnostima, pritisak je ogroman. Međutim, i ovde postoje rešenja. Državni fakulteti sa budžetskim mestima su i dalje najbolja opcija za one koji nose visok broj bodova iz srednje škole. Ako ste imali odličan uspeh, sa 35-38 bodova, već ste na pola puta do cilja. Potrebno je samo da dobro spremite prijemni i budžet je nadohvat ruke. Za one čije ocene nisu idealne, postoje i druge opcije: više škole, strukovne studije, ili čak pauziranje jedne godine radi zarade i bolje pripreme. Nije sramota raditi i studirati; naprotiv, to pokazuje izuzetnu zrelost i odgovornost.

Praktični saveti za neodlučne: Šta zaista tražiti

Kada sužavate izbor, korisno je napraviti jednostavnu tabelu sa kolonama: Šta me zanima?, Šta mi dobro ide?, Kakve su mi mogućnosti za posao? i Da li mogu da podnesem uslove studiranja?. Na primer, medicina jeste plemenita i tražena, ali podrazumeva minimum šest godina intenzivnog učenja, specijalizaciju, volontiranje i konstantno usavršavanje. Da li ste spremni na to? Pravni fakultet daje široke mogućnosti, ali je konkurencija ogromna, a za advokaturu vam, pored diplome, treba i pravosudni ispit i pripravnički staž. Filološki fakulteti otvaraju vrata ka prevođenju i nastavi, ali su preplavljeni diplomcima, a znanje jezika se često podrazumeva kao dodatna veština uz neku drugu struku.

Informacione tehnologije su često viđene kao „zlatan rudnik“. Tačno je da je potražnja za IT stručnjacima velika, ali je i ovde slika nijansirana. Programiranje nije za svakoga. Potrebna je specifična vrsta logičkog razmišljanja i strpljenja. Elektrotehnički fakultet, PMF ili Fakultet tehničkih nauka nude odlične smerove, ali su i veoma zahtevni. Mnogi upišu te smerove, ali ih ubrzo napuste jer ne mogu da se izbore sa matematikom i fizikom koje se tamo podrazumevaju. Sa druge strane, i privatni univerziteti poput Singidunuma ili RAF-a nude smerove u ovoj oblasti, ali je ključno raspitati se o realnom kvalitetu znanja koje se tamo stiče, jer nisu svi poslodavci istog mišljenja o njima.

Geografija, na primer, često biva potcenjena. Mnogi je doživljavaju kao lak fakultet, a zapravo nudi niz zanimljivih smerova poput demografije ili geoinformatike. U kombinaciji sa znanjem stranih jezika, može biti odlična osnova za rad u turizmu ili u inostranstvu. Slično je i sa defektologijom (fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju), gde postoje smerovi poput logopedije koji su manje konkurentni, a izuzetno traženi i humani. Poljoprivredni fakultet, smerovi poput pejzažne arhitekture ili fitomedicine, takođe su oblasti gde se može naći mesto za one koji vole prirodu i kreativan rad.

Psihologija, umetnost i društvene nauke: Da li su to zaista „slepe ulice“?

Često se može čuti da su društvene nauke, umetnost i psihologija neprofitabilne. Ova generalizacija je štetna i netačna. Istina je da je teže probiti se na tržištu sa ovim zanimanjima, ali to ne znači da je nemoguće. Psiholozi, na primer, sve više pronalaze posao u ljudskim resursima (HR), marketinškim agencijama, nevladinim organizacijama, pa čak i u IT sektoru, gde se bave korisničkim iskustvom. Problem je što se ove oblasti ne promovišu dovoljno, pa studenti često i ne znaju za njih.

Umetnički fakulteti su posebna priča. U njima je spoj talenta, rada i često, nažalost, poznanstava, izraženiji nego igde drugde. Dramaturgija, režija, gluma, slikarstvo - to su pozivi koji zahtevaju ogromnu posvećenost i spremnost na odricanje. Konkurencija je ogromna, a posao neizvestan. Ali, oni koji uspeju, obično su apsolutno predani svom pozivu i ne mogu da zamisle sebe u bilo čemu drugom. Ako je to vaš slučaj, vredi pokušati, ali je pametno imati i „plan B“, neku vrstu sigurnosti sa strane. Freelance rad u oblasti grafičkog dizajna, fotografije ili pisanja može biti odlična dopuna i način da razvijate svoj portfolio dok studirate.

Novinarstvo i komunikologija su takođe oblasti koje često bivaju na lošem glasu. Plate su male, a posao naporan. Međutim, svet medija se menja. Digitalni marketing, upravljanje društvenim mrežama, analitika sadržaja - to su nova polja koja se otvaraju za ljude koji znaju da komuniciraju i razumeju ljudsku psihologiju. Ponovo se nameće zaključak da nije dovoljno samo završiti fakultet i čekati posao, već je potrebno konstantno se usavršavati i istraživati nove mogućnosti.

Značaj prakse, veza i „mekih veština“

Koliko god da je izbor fakulteta važan, on nije jedini faktor koji određuje vaš uspeh. Poslodavci sve više gledaju na praktično iskustvo i veštine koje ne možete steći iz knjige. Komunikacija, timski rad, upornost, sposobnost brzog učenja i snalažljivost su ono što će vas izdvojiti u moru diploma. Zato je ključno da već tokom studija tražite prilike za volontiranje, prakse, studentske poslove i projekte.

Pitanje „veza“ je u našem podneblju neizbežno. Mnogi mladi se plaše da bez poznanstava nemaju šansu. Istina je da veze otvaraju vrata, ali nisu svemoćne. Firma koja drži do sebe ne može zaposliti potpuno nesposobnog čoveka samo zato što ga je neko preporučio, jer to direktno šteti poslovanju. Ono što je važno je izgraditi sopstvenu mrežu kontakata. Ta mreža se ne stvara preko noći, već godinama. Svaka praksa, svako poznanstvo sa kolegom sa fakulteta, svaka konferencija na koju odete su prilika da upoznate ljude iz struke i sebe učinite „vidljivim“. To je mnogo realniji i dugoročno isplativiji način da se izborite za svoje mesto pod suncem.

Zaključak: Stavite sebe u centar odluke

Nema savršenog izbora. Postoji samo izbor koji je najbolji za vas u ovom trenutku. Umesto da razmišljate o tome šta će se tražiti za pet godina, razmislite o tome u čemu biste danas mogli da provedete nekoliko sati, a da ne osetite dosadu. Šta je to što vas čini radoznalim? Koju vrstu problema volite da rešavate? Da li vam prijaju strukturirani zadaci ili otvorene teme? Da li volite da radite sami ili u timu?

Nije sramota upisati fakultet sa 20, 22 ili 25 godina. Nije sramota ni promeniti ga. Sramota je provesti život radeći nešto što mrzite samo zato što ste se jednom uplašili da napravite korak. Obrazovanje nije trka sa vremenom, već putovanje na koje krećete da biste obogatili sebe, a ne samo da biste došli do diplome.

Vaša intuicija, onaj tihi glas u vama koji vam možda već nedeljama govori šta je ispravno, često je u pravu. Ako je tu još uvek pomešan sa strahom, sedite, uzmite papir i olovku i počnite da pišete. Poređajte fakultete, smerove, gradove u kojima želite da živite. Pokušajte da zamislite sebe za 20 godina. Da li ste srećni? Čime se bavite? Odgovor na to pitanje je vaša polazna tačka. Ne dozvolite da vas bilo ko ubedi da su vaši snovi neostvarivi. Sa dovoljno truda, strategije i istrajnosti, gotovo sve može postati perspektivno. Srećno!