Gde konkurisati kao pravnik: Vodič kroz najbolje firme, plate i uslove rada za diplomirane pravnike sa položenim pravosudnim ispitom

Ako ste diplomirani pravnik koji upravo lista oglase za posao, osećaj je verovatno poznat. Sa jedne strane, uložili ste godine života u teško obrazovanje. Sa druge strane, oglasi često deluju obeshrabrujuće, a uslovi rada nedorečeni. Zajednica kolega pravnika redovno deli dileme: gde konkurisati, u kojim firmama su uslovi za nas dobri - i finansijski i po uslovima rada - i kako konačno doći do pozicije koja odgovara završenom pravosudnom ispitu. Ovaj vodič će pokušati da odgovori na ta pitanja, analizirajući iskustva iz bankarskog sektora, javnobeležničkih kancelarija, advokature, kao i onih poslova koje bi većina najradije zaobišla.

Jedna od prvih stvari koja se primećuje u razgovorima među pravnicima jeste podela na "poželjne" i "manje poželjne" poslodavce. Na vrhu liste želja gotovo uvek se nalaze banke. Komercijalna banka, Unikredit, Intesa - to su imena koja se često pominju sa dozom poštovanja i nade. Razlog nije teško dokučiti. Nije tajna da su u Intesi visoke plate. To se sa sigurnošću može tvrditi. Pitanje koje se logično nameće jeste: kako doći do pozicije u banci? Iskustva govore da proces selekcije ume da bude rigorozan; traži se visok prosek na fakultetu, perfektno znanje engleskog jezika i završene studije u roku. Zanimljivo je da, iako banke imaju angažovane spoljne advokatske kancelarije, interni pravnici često idu na sud. Posao je dinamičan, ali i veoma stresan. Radni dan često traje do sedam uveče, konkurencija je konstantna, a rad se odvija pod stalnim pritiskom. Međutim, plate mogu biti izuzetno stimulativne i prelaziti cifru od hiljadu evra mesečno, uz bonuse i poslovne večere. Ono što banke izdvaja jeste i mogućnost napredovanja - kada jednom uđete u sistem, promena radnog mesta unutar banke postaje najlakši put ka većoj zaradi.

Dok su banke svetlo na kraju tunela, neki poslovi se u pravničkim krugovima eksplicitno izbegavaju. Kada kolege kažu "za izbegavanje su mi tehnički pregledi auta", to nije bez razloga. Poslovi izdavanja registracionih nalepnica na liniji tehničkog pregleda predstavljaju gotovo anti-pravnički posao. Iako vlasnici traže diplomirane pravnike, priroda posla je mahom administrativna i monotona. Plate koje se tamo nude često su šokantno niske. Iskustva govore o početnim platama od 23.000 do 28.000 dinara, koje nakon nekoliko godina mogu narasti do 35.000 ili, u izuzetno retkim slučajevima, do 50.000 dinara. Međutim, i tada je to posao bez perspektive napredovanja u stručnom smislu, gde vlasnici auto-mehaničari često ne razumeju šta znači imati položen pravosudni i tretiraju pravnike kao tehničko osoblje. Zato je savet starijih kolega jasan: to je posao koji treba prihvatiti samo ako je situacija zaista egzistencijalno neodrživa i to samo kao kratkoročno prelazno rešenje.

Poslednjih godina primetno je širenje agencija za naplatu potraživanja. Na sajtovima kao što je Infostud, povremeno se pojave po jedan ili dva oglasa ovog tipa. Iako je to posao u struci, interesovanje je podeljeno. Jednim delom zbog prirode posla, koji može biti veoma naporan, a drugim delom zbog često nejasnih uslova rada i plata za koje se tek treba raspitati. Slična situacija je i sa izvršiteljskim kancelarijama. Tu su informacije izuzetno kontradiktorne. Dok neki izvori navode početne plate za pomoćnike izvršitelja od samo 25.000 do 30.000 dinara, drugi tvrde da pravnici sa položenim pravosudnim imaju znatno veće plate, koje se kreću oko 50.000 dinara, sa tendencijom rasta. Istina je, kao i obično, negde na sredini i zavisi od samog izvršitelja. Ono što treba imati na umu jeste da posao podrazumeva dosta terenskog rada i odlazaka na izvršenja, što može biti izuzetno stresno i, po rečima nekih, "rudnik je a bedno je plaćeno".

S druge strane spektra nalaze se javnobeležničke kancelarije. Raditi kod javnog beležnika san je mnogih pravnika. Međutim, doći do tog mesta često deluje kao nemoguća misija. Iskustva pokazuju da se do posla kod notara najčešće dolazi putem preporuke, rodbinske veze ili ličnog poznanstva sa principalom. Ipak, to nije apsolutno pravilo. Neki su uspeli tako što su se jednostavno javili, poslali CV ili otišli lično na razgovor. Plate u ovim kancelarijama variraju. Početna plata bez položenog pravosudnog ispita može biti oko 45.000 dinara. Sa položenim pravosudnim, može se očekivati od 60.000 do 70.000 dinara, pa i više, iako se često dešava da je radnik prijavljen na znatno niži iznos. Rad se obavlja u smenama, obim posla je ogroman, a radno vreme se retko završava u četiri popodne. Ipak, za mnoge je to dinamičnija i bolje plaćena alternativa državnoj upravi.

Kada je reč o državnom sektoru i pravosuđu, mišljenja su očekivano podeljena. Rad u sudu, tužilaštvu ili opštinskoj upravi pruža fiksno radno vreme, redovnu platu, plaćeno bolovanje i godišnji odmor. Za nekoga ko planira porodicu, to su zlatni benefiti. Međutim, put do tih pozicija je trnovit. Iako formalno postoje konkursi, u praksi je gotovo nemoguće dobiti posao bez "debije veze" ili partijske knjižice. Plate u sudstvu variraju: dok pripravnici često volontiraju ili primaju mizernu naknadu, plate sudijskih saradnika sa nekoliko godina staža mogu preći 70.000 do 80.000 dinara. Ipak, frustracija dolazi kada vidite ko sve postaje sudija, dok vi, sa odličnim prosekom i položenim ispitima, ostajete po strani. Pravosudna akademija se nameće kao jedno od rešenja, ali i tu prijem deluje kao dobro čuvana tajna, a garantovani posao nakon završetka ne postoji.

Privatni sektor nudi najveći raspon prilika i razočaranja. Od malih firmi gde mladi "gazde" nude 35.000 dinara za ozbiljne pravne poslove, do velikih korporacija gde se uslovi rada znatno razlikuju. Iskustva sa razgovora za posao u poznatim kompanijama poput "Knez Petrola" govore o početnim platama od 45.000 dinara, ali zahtevaju rad 6 dana nedeljno, što je čest slučaj kod privatnika. Zato se savetuje da se dobro razmisli pre nego što se napusti posao sa fiksnim radnim vremenom od ponedeljka do petka. Ono što mnoge nervira jeste da se na razgovorima o plati ćuti do poslednjeg trenutka. Postavlja se pitanje zašto poslodavci zaziru od toga da direktno kažu koliko vrednuju rad svog budućeg zaposlenog. U velikim sistemima, poput onih u proizvodnji pića ili duvanskoj industriji, traži se odlično znanje engleskog jezika, a iskustva govore da su to perspektivne sredine, ali do njih nije lako doći.

Jedna od ključnih dilema sa kojom se susreću diplomirani pravnici jeste i ona između advokature i rada za drugoga. Advokatura se nameće kao logičan izbor za one koji su umorni od tuđih hirova i koji žele da rade isključivo u materiji prava. "Ambicioznog i vrednog pravnika jedino može da zadovolji advokatura", reči su koje se često mogu čuti. Međutim, samostalni početak je ravan finansijskom samoubistvu za nekoga ko nema ušteđevinu. Potrebno je izdvojiti značajnu svotu za upis u komoru, plaćati mesečne doprinose, kiriju, članarinu... Zato mnogi traže poziciju saradnika u većim kancelarijama. Tu su iskustva različita. Neki advokati traže saradnike koji će raditi za malu platu, dok velike kancelarije, one koje se bave privrednim pravom, imaju rigorozne procese selekcije sa testovima inteligencije, engleskog jezika i rešavanjem slučaja. U takvim kancelarijama se mnogo radi, radno vreme je neograničeno, ali su i plate za saradnike i pripravnike znatno veće nego drugde. Početne plate pripravnika od 400-500 evra i saradnika od 1000-1500 evra nisu mit, ali su rezervisane za one sa najboljim kvalifikacijama i spremnošću da rade do kasno u noć.

Gde je onda nada za dobar posao? Čini se da je preporuka i dalje najjača valuta. "Ja sam tako nasla gde cu raditi pripravnicki", "bez preporuke niko nece primiti", rečenice su koje odzvanjaju. Iskustva pokazuju da je slanje CV-ja na stotine adresa, bez ikakve povratne informacije, surova realnost. Nekada se čini da je lakše dobiti posao ako se u CV-ju sakriju reference i umanje kvalifikacije, jer mnogi poslodavci ne žele pored sebe pismenijeg ili stručnijeg. Ipak, postoje i svetli primeri. Ljudi koji su uporno kucali na vrata, slali molbe, zvali i raspitivali se, na kraju su pronalazili svoje mesto. "posao ne trazi vas vec vi njega". Angažman, komunikativnost i spremnost na dalje usavršavanje su ono što na kraju presudi, čak i kada se čini da je sistem nepravedan.

Zaključak ne može biti jednoznačan. Tržište rada za pravnike u ovoj zemlji je surovo i paradoksalno. Sa jedne strane, potrebni su pravnici; sa druge, na desetine kandidata konkurše za jedno mesto, obarajući cenu rada. Plate se kreću od ponižavajućih 20.000 dinara za pomoćnike i pripravnike, do visokih petocifrenih iznosa u evrima za najbolje u bankama i advokaturi. Opšti je utisak da su se pravnici sami srozali, pristajući da rade za male pare i rušeći cenu sopstvenog rada. Ali, dokle god je izbor "radi za 35.000 ili sedi kući za nulu", teško je kriviti pojedinca. Ono što se savetuje jeste da se poslovi na tehničkim pregledima i slični "ne-pravnički" poslovi izbegavaju u širokom luku ako postoji imalo nade, jer se iz tog kaljuga izuzetno teško izvlači. U međuvremenu, dok čekate svoju priliku u banci, kod notara ili u dobroj advokatskoj kancelariji, vredi razmisliti i o polaganju advokatskog ili notarskog ispita. Učenje nikada ne prestaje, a svaki novi sertifikat je plus u CV-ju koji vas može odvojiti od mase. U svetu gde je veza i dalje bitna, znanje i upornost su i dalje jedine stvari na koje zaista možete da utičete. A to, iako zvuči kao fraza, na kraju uvek napravi razliku između onih koji odustanu i onih koji uspeju.